Monday, February 26, 2007

DRAGICEVIC - podrijetlo prezimena, predaje, legende, podaci

DRAGICEVIC - podrijetlo prezimena, predaje, legende, podaci

Dobrodosao je bilo tko tko ima bilo koju spoznaju i/ili zna bilo koju legendu ili pricu, ili podatak o Dragicevicima. Moje pleme potjece iz Vrgorca, a dalje ne znam. Postoji i prica o ubistvu turskog age izgleda negdje u Hercegovini. Dragicevici imaju i svoj grb: zlatni ljiljan na crvenoj podlozi. Postojao je i knez Juraj Dragicevic, a i biskup fra Pavo Dragicevic. Ima li to sve veze sa Dragicevicima iz Vrgorca? Prica se da je negdje u Hercegovini Simun Dragicevic pozvao u pomoc svoja 3 sina da spase nevjestu koja je trebala spavati s turskim agom, jer je aga mogao koristiti to pravo. Oni navodno ubise agu, promijenise prezime u Vekic, Medak i Opacak, te pobjegose, ne znam kamo. Neka se pitanja ovdje stvaraju: sta je bilo sa nevjestom, gdje je bio njen muz (ili mladozenja ili zarucnik?), kako je to prezime moglo ostati ako su ga braca promijenila? Jesu li Dragicevici najdaljim podrijetlom pravoslavci iz Popova polja kako neki tvrde? Je li aga imao mozda dijete sa tom nevjestom?

22 comments:

Unknown said...

Dobar dan, ja se prezivam Opacak. Jesili ti pronasao vise o podrijetlu imena ili o toj prici?
Robert Opacak

Sizifus said...

Ako ne griješim Dragičevići su u Budvi jedna od naj uglednijih i najstarijih obitelji tako da bi svakako vrijedilo istražiti priču i ondje.

Unknown said...

Sizifov posao izgleda! Mene interesiraju vase price, jeste li sto culi od roda svoga, poklapa li se prica? Hvala na komentarima i pozdrav!

George said...

Сви Векићи потичу од једног претка из 1690. године ВЕКЕ ДРАГИЋЕВИЋА а ранији родоначелник је зетски властелин Драгић дворјанин краља Милутина чији су потомци подвижници краља Стефана Дечанског. Кад се породичне легенде повежу долази до потврђивања свега наведеног а присутног у документима. О постојању Векића насталих од неког надимка, топонима или неког другог извора нема назнака. Слична презимена као Вековић (Ц.Гора) или Векарић (Дубровник) само личе на изворно због прва три слова и ништа више, као и италијанско презиме Vekio (векјо-стар) мађарско Vekony (Векоњ) или чешко Vek. ПРАВОСЛАВНЕ ВЕКИЋЕ делимо по целинама на: ДАЛМАТИНСКЕ, ЛИЧКЕ, БОСАНСКЕ, СРБИЈАНСКЕ и СЛАВОНСКЕ,са центрима КНИН (Ервеник), ЛАПАЦ (Срб), ДРВАР (Бобољушци,Бос.Петровац) КРУШЕВАЦ (Плана, Трстеник) ГРУБИШНО ПОЉЕ.(Славонија)

КАТОЛИЦИ ВЕКИЋИ су са матицом у КОЗИЧКИМ ПОЉИЦАМА и дијаспором у ОСИЈЕКУ раширени по Славонији и урбаним срединама Хрватск и Босне. Обе гране две вере су (па и неиспитане малобројне муслиманске). сродне и потичу од истог претка а старином су Дробњаци.

George said...

Порекло Драгићевића
Драгићевићи од којих су настали Векићи потичу од пра-претка Драгића са почетка четрнаестог века (дубровачки архив 1305.год.) који је рођен у гудурама старог Хума и Зете а био службеник на двору краља Милутина и Стефана Дечанског. Његови наследници постају прво Драгићи па Драгићевићи. Захваљујући Ђурђу Драгићевићу који је као ставилац (главни економ двора) и дворски кнез своје знање и углед пренео после Косовске битке на босански двор они постају значајни део босанске историје преко Твртковог двора и босанске историје. Ту се женидбеним путем удружују са властелинском породицом Крстић (Кристић) Ова веза даје Босни два краља Стефана Томаша (синовац краља Остоје) и Стефана Томашевића који је страдао као српски деспот и последњи босански краљ . Династија Остојића почиње од твртковог наследника Остоје (огранак Котроманића) траје око 60 година.
Уочи турске инвазије се део Драгићевића одваја и враћа у Херцеговину. Отуда пресељење пред Туцима и од њиховог зулума тече ка обалама Неретве. Тамо су од 1690 испражњене територије одсељењем локалног становништва на север и острва. У то време на тим територијама је огромна већина православаца херцеговачког порекла а убрзаним покатоличењем структура је промењена а данас је тамо и култно место католика Међугорје. Драгићевићи остали у Босни су у међувремену постли племенити и у главном су католици . У XV веку изборили да њихов симбол златни крин на црвеној позадини који су носили на штитовима као знак подвижности Немањићима а касније и Котроманићима озваниче као грб.Правослвци овог презимена су мањина исељена ка српским дијаспорама у Лици Далмацији и Босни и само ће мали део дочекати саплеменике исте вере надолазеће из Херцеговине. Данас је већи део Драгићевића католика а православци су у Ц.,Гори, Пребиловцима (код Мостара) и у Книнској крајини. У каснијим временима ћа се у додиру обе вере измешати а нешто касније поново изделити по верској линији и сви данашњи Драгићевићи и Драгичевићи су њихови потомци. Појединачно су раштркани по целом Балкану.

George said...

Порекло Драгићевића (наставак)
Званични свечани грб Драгићевића је из XV века. Крин као елеменат се налази на многим грбовима приморских и босанских породица проистеклих од краља Остоје који је преко Кристића пореклом од Котроманића . Крин са исламом нема никакве везе јер грбови нису у духу ове конфесије. Све остало је само жеља неких босанских „историчара“ да истање нит везе народа Босне и Србије и пониште историјску и крвну везу Котроманића и Немањића . Жеља им је да свесно забораве своје порекло и прикажу га у неком другом светлу које им погодује. Дакле Драгићевићи постоје и дан данас у две вере са варијантама презимена ДРАГИЧЕВИЋ и ДРАГИЋЕВИЋ истог корена . Измењено код неких ради лакшег изговора. Присутни су већ седам столећа и изнедрили су многа нова презимена па и презиме Векић.
Драгићевићи могу да се поносе и својом старином и бројношћу и богатством историје, па и побочној крвној вези са Немањићима и Котроманићима. Ове побочне гране настајале су из веза више и ниже властеле на двору пошто су живели у релативно затвореном простору и мањом могућношћу бирања партнера ван дворског круга. Ово не треба преувеличавати јер они су били само ситни властелини „запослени на двору као витези, соколари. писари,логотеди и сл. а женили се и удавали са огранцима династије. Верност им је плаћена присуством у непосредној близини трона а уз то је ишла и материјална корист па и углед. Силазак са историјске сцене Остојића био је бруталан. И Томаша и Стефана. су Турци мучили и убили а Томашеву децу из другог брака одвели и потурчили 1461. Последњи босански краљ је Томашев син из првог брака Стефан Томашевић који је фиктивно владао пар година и упоредо био српски деспот те умро без порода. Краљвска крв је настављена али без краљевства преко Стефанове браће близанаца које је одбачена краљица склонила од јавности.(1444). Драгићевићи обе вере препричавају две легенде : о краљевском пореклу и убисту аге у Поповом пољу а племенити носиоци грба босанска грана. Обе гране су имале додира у каснијим временима те је њихово сродство извесно..
Потомци Драгићевића су и данас тамо и изнедрили су нова презимена, уз која ће коначно и они верни Кристићима добити потврду о племству. У двојним племствима и грбовима Драгићевићи се јављају у овим верзијама: DRAGICEVICH-KRSTICH DUIS, DRAGICEVICH-BISKUPOVICH DUIS i DRAGICEVICH-KRSTULOVICH DUIS-ZBOR. Прве три гране нових племића су Шимраковић, Крстић и Крстуловић, а остале изведене од ових (углавном Крстуловића као варијантом презимена Крстић –хрватском транскрипцијом Крижић) Чекаловић, Драгичевић, Јерчић, Јурас, Павловић, Лозић, Марцелић, Сапунар (Сапунарић), Бискуповић, Античевић, Баришић, Брадарић и Заро. Многе од ових породица сачувале су у породичним грбовима симбол Крина као везу са Котроманићима и Немањићима. Већина ових презимена настала је касније при насељењу на Брачу и приобаљу и сви су углавном католици.
Од православних пребиловачких Драгићевића одвајају нека нова презимена: Екмечићи, Ћирићи, Медићи, Сухићи, Шарићи, и др.
Део пребиловачких Драгићевића је пострадао у II св.рату када их је 99 страдало од каме или бачено у јаме.
Сви Векићи су истог порекла од корена Драгићевића и Дробњака из Старе Херцеговине. Колевка им је на крајњем истоку Поповог поља а остало је игра времена, историје и судбине.

commodore said...

Hvala svim dosadašnjim sudionicima posebno Georgeu na vrlo iscrpnom izvješću. Kako je s Dragičevićima iz Vrgorca, da li se dio njih doselio u Zaostrog, ili obrnuto, i koji im je originalni grb? Da li tko zna da su 2 verzije grba:jedba je s viteškom kacigom, a druga s krunom. Znam da se jedan Dragičević iz Vrgorca odselio u Ameriku, tamo se navodno jako obogatio, i zadržao je prezime Markić uz ime Ante (kasnije George) Nije sigurno gdje je umro, navodno se nije ženio. Samo naprijed, dakle, pozdrav i podrška svima, dosadašnjima i nadajmo se budućima. Zadnje pitanje: kako je mogla završiti Dragičevićka s kojom aga nije uspio ono što je želio?!

commodore said...
This comment has been removed by the author.
Sergio said...
This comment has been removed by the author.
George said...

Posle duze pauze da ti odgovorim na postavljena pitanja. Prvo danas ima par hiljada Dragićevića i Dragičevića i jedni i drugi su istorodni a ima ih u obe vere a isto ih je mnogo bilo u turska vremena. Uširoj okolini Vrgorca su u ona vremena uz Dragićeviće koji su iznedrili Vekiće, Medake i Opačke postojali i plemeniti na Hvaru i Braču koji su katolici. Pored njih su postojali ne plemeniti i katolici (Dragićina) i pravoslavci (u Prebilovcima) a bilo je i raštkanih po imotskoj krajini i južnoj Bosni i jednih i drugih. Po mom saznanju oni su starinom svi rod. U Crnoj Gori su imali dodir sa Dragićevićima drugog roda ( u Podima i Limljanima ) i ima ih više bratstava. Poznati je čevski hajduk Vuk Dragićević. Majka pisca Danila Kiša je roda Dragićevića. Vrgorac i Zaostrog su relativno blizu i ne može se govoriti o nekim masovnim seobama ovog prezimena već o pojedinačnim ili porodičnim. Koliko znam i sad ih ima tamo. Osim ovih ima pravoslavaca u Kninskoj krajini i po Vojvodini. Znači ovi od kojih su nastali Vekići, Opačci i Medaci su samo jedna porodica a uz njih je i onda i danas bilo mnoštvo drugih porodica.
Sad o grbu Dragićevića. Dobili su ga kad se vremešni dvorski knez Đurađ uz bosanskog kralja Tomaša pokatoličio i postao Juraj. Varijanta grba sa kacigom je porodični grb a ovaj s krunom ima dvojako značenje. Prvo to je simbol podvižnosti Kotromanićima i ima ulogu dvorskog grba. Drugo značenje krune sa ljiljanima je simbol kraljevske krvi jer su se krvno orodil si kraljem Ostojom i tu je koren legende o kraljevskoj krvi Dragićevića. Deo Dragićevića koji se tada odvojio, zadržao pravoslavlje i vratio u staru Hercegovinu gaji drugu legendu o ubistvu age na zapadnom obodu Popovog Polja.
Sad o agi i nevesti. Ta vrsta presije Turaka je postojala ali se ne može pojednostaviti. Prvo pri masovnim venčanjima neke mladenke su se izvukle. Drugo nisu sve rodile dete. U ređim slučajevima kad su i rodile deca su ili uklonjena ili posrbljena ili pohrvaćena zavisno od konfesije mladenke. Dosta žena se ubilo osećajući se osramoćenim. Ova mladenka iz dragićevićske legende nije ni bila s agom jer su ga tri brata sa ocem ubila i pobegla u poneretvlje. Ova dragićevićka je bila žena jednog od braće i sa mužem pobegla u Čitluk. Pošto je ova priča usmeno zapamćena direktnih pismenih podataka od kojeg brata je bila žena nema i to ostaje nepoznato.

George (Djordje)

Unknown said...

- Koji je povijesni izvor o tom grbu?
- Ima li veća slika od te?

Inače, Adolf Dragičević je navodno na svoju kuću u Zaostrogu ugradio grb Dragičevića.
http://www.slobodnadalmacija.hr/Hrvatska/tabid/66/articleType/ArticleView/articleId/110156/Default.aspx

Ne znam je li to taj isti grb, vjerojatno jest.

Иван said...

Dobar dan, Pomaže Bog bratr Djordje, Moje ime je Ivan Dragićević, rodjen u Beogradu, poreklo moga dede je iz Svrljiga, okolina Niša, ali usmeno predanje kaže da smo poreklom iz Crne Gore ili Hercegovine, u prilog tome govori i naziv lokalni naziv za našu porodicu iz tog kraja, naime zvali su nas "Tokalci" po zlatnim tokama koje je su nosili neki naši preci, inače po fizičkom izgledu se takodje razlikujemo od ostalog stanovništva tpk kraja u Južnoj Srbiji, svi iz Muške linije imamo po 2m visine približno, što ponovo aludira na Crnu Goru ili Hercegovinu, zanima me, pošto čitam i vidim da se dosta razumete, da li imate podatke o tom pretku koji je u vremena stara naselio prostor Južne Srbije, ja mislim da je vrlo Moguće da je to bilo krajem 19 veka posle Hercegovačke bune ili možda kada je Kralj Aleksandar naseljavao te predele Hercegovačkim Srbima, unapred Hvala, Živio! za svaki slučaj evo i moje fb adrese https://m.facebook.com/ivan.dragicevic.75?ref=bookmarks

Иван said...
This comment has been removed by the author.
George said...

Поштовани Иване твој текст сам видео са закашњењем од неколико месеци али написаћу нешто конто тога с надом да ћеш “завирити“ на ове стране а и волео бих и да сазнам дали си ово прочитао. Од свeга што сам нашао о Драгичевићима сконцентрисао сам се само на онај део који је водио ка настанку мог презимена а то није количински ни приближно адекватно пребогатој историји Драгићевића. Што се тиче твојих сврљишких Драгићевића могу само да нагађам и да ти дам неко усмерење да би ти ушао у потрагу. Ако си католик потрагу усмери на Завидовиће и Модричу у последњих стотинак година а можеш кренути отуда и у даљу и ближу историју. Ако си пак православац онда крени од 1690 године и Херцеговине исто у оба смера јер је тада било најјаче „расипсње“ Драгићевића ка западу и југу . Део твојих презимењљка се тада населио у Завали на црногорском приморју (није у питању манастир Завала у Херцеговини) и Будви а отуда се делом и раселио. Податке о томе тражи у књизи „Стара Црна гора“ од Ердељановића где су обрађени и Драгићевићи. Ту ћеш можда наићи на благу збрку јер ћеш ово презиме наћи у пар различитих племена. Нека те то не збуњује јер је у време формирања племена свако добио име од онога које је на тој територији моментално било. Значи Драгићевићи не морају бити искључиво Дробњаци или Бјелопавлићи и сл. Изворна пра слава овог презимена је св.Никола и у њој су још увек Пребиловачки Драгићевићи. Из црногорско косовских Драгићевића али и неких других породица је приметно одсељавање у Карађорђеву слободну Србију у чијој војсци има доста презимена из тих крајева. Такође обрати пажњу на године после коначног истеривања Турака од кнеза Михајла на даље. Рaспитај се код неких других рођака о њиховим легендама и онда све заокружи. Ако неђеш неке недоумице јави ми се па ћу поново прелистати одбачене материјале. Нешто бих ти још рекао о оном надимку „Токалци“. У Сврљигу и широј околини настањени су Торлаци. То је специфична група народа које својатају и Срби и Бугари и Македонци који говоре специфичним (Дубљанским) језиком. Провери да ли су ова два појма различита или иста. Да те не завара Торлака шопске гране има у многим презименима па и славама али изворна им је св.Мрата. За крај да ти још поновим да се презиме јавља у овом облику на двору Стефана дечанског и у „Дечанским хрисовуљама“ кад је још Драгићи. У тим временима се дешава преименовање са Драгић у Драгићевић и на двору Немањића су до Уроша нејаког.Пред Турцима се померају у полимље а отуда у Херцеговину. Ту се Драгићевићи деле у сеоби на западну и јужну грану. Западна се у петнаестом веку дели по верској линији када се једни враћају у Херцеговину (cтару) у област Рудина где ће се опет изделити.У јужној грани су црногорски и примрски Драгићевићи.Католици су у централној и северној Босни, око Неретве и на острвима (Хвар). Православаца Драгићевића има у Пребиловцима а има их и око Книна. Појединачно су обе конфесије разбацани по целом Балкану и даље. На муслимане овог презима нисам наишао. О свим детаљима негде пише само треба наћи. Поздрав Ђорђе

Nebojša said...

Pozdrav Djordje, procitao sam sve Vase redove napisane o nama Dragičevićima. Veliko hvala za podeljene informacije.
Ja sam skoro započeo istraživanje o svojim Dragičevićima i za sada sam stigao do kraja 19.veka i sela Pelagićevo (Gornji Žabari).
Molio bih Vas za mišljenje kojim informacijama da pristupam i da li je realno da dođem do podataka koji vode do samih korena Dragićevića iz 14.veka?
Rado bih dobio upute od Vas kojim putem da idem.
Pozdrav!!!
Nebojša

Unknown said...

Imam informaciju da prezime dragićević upisano u Decane kao ucesnika kosovske bitke i dali se pominjemo 400 godina pre kosovske bitke u okolino kraljeva

Unknown said...

Pozdrav.

Ima netko sliku grba Dragičevića?

Unknown said...

SVE KAŽE NA TO DA SMO DRAGIĆEVIĆI SRBI ...ALI I HRVATA IMA DRAGIĆEVIĆA ...I NEMAJU SE ZA SRBE ...NAPROTIV
JA SLAVIM NIKOLJDAN 19/12
ŽIVELI DRAGIĆEVIĆI
SLAVA UMORENIM DRAGIĆEVIĆIMA IZ PREBILOVACA
mirko dragićević
islam.grcki@gmail.com

Unknown said...

Поштовани, Грб имам ја, и родослов... моја Баба Љиљана са мајчине стране је била од Драгичевића (Род Крстуловића), управо ти који су се везивали за Остоју и Босанску властелу и потичу управо из тих крајева горе наведених. Они су иначе католици, али знају да су поријеклом били срби православци. Има их подоста у регијону Чапљине и Хрватској.

Црвени Штит са златним Крином у средини (Немањићки и Босански).

Добили су га у 15ом вијеку.

Jelena Bilić said...
This comment has been removed by the author.
Jelena Bilić said...

Molim netko ako ima sliku grba ili neceg da mi posalje sliku jako me zanima mama mi je djevojacki dragicevic.. pratim postove.. ako imja jos informacija voljela bih znati
mail: jelena7006@gmail.com

Dragana said...

Postovani da li mi mozete poslati grb... Ja sam ga davno imala ali ga ne mogu naci... Ja sam Dragana Dragicevic, porijeklo Piperi Crna Gora.